Neko ih zove uslovne rečenice, neko if-rečenice, neko kondicionali. Sve vam je to isto. Šta je smisao uslovnih rečenica u našem jeziku? Smisao je u tome da od ispunjenja nekog uslova, zavisi da li će se nešto dogoditi. Isto je i u engleskom jeziku.
Za one koji već znaju, kratak podsetnik:
Za ostale, sledi detaljno objašnjenje.
Svakodnevno koristimo uslovne rečenice.
Kupi mi vodu ako ideš u prodavnicu.
Videćemo se večeras ako stane ova kiša.
Ako me ne pozove, neću ni da mu idem na žurku.
I Englezi ih stalno koriste. Zato ih i učimo 😉
U školi se iz engleskog najčešće uče tri tipa uslovnih rečenica (tzv. prvi, drugi i treći). Često se doda i tzv. nulti kondicional. Međutim, u gimnazijama se uče i Mixed Conditionals.
Ja ću u ovom tekstu obraditi Zero (nulti), First, Second and Third Conditional. Naknadno ću obraditi Mixed Conditionals, i oni će se naći pod tagom ‘next level’.
THE ZERO CONDITIONAL
Ovaj tip uslovnih rečenica najviše po svom značenju liči na Present Simple i to na onu upotrebu o činjenicama koje uvek važe. Praktično se odnosi na neku vrstu pravila, i reč IF često možemo prevesti sa kada ili kad god.
If you practise English every day, you can improve it quickly.
(Ako vežbaš engleski svakog dana, možeš brzo da ga usavršiš.)
People die if they don’t eat.
(Ljudi umiru ako ne jedu.)
If she goes to London, she always visits The London Eye.
(Kada ide u London, uvek poseti Londonsko oko.)
If you drink, don’ drive!
(Kada piješ, nemoj da voziš!)
Kao što vidiš, ovaj tip uslovnih rečenica koristimo za pravila, uopštene činjenice, navike i sl.
Ovde i uslov i posledicu izražavamo Present Simple Tense-om:
If Present Simple + Present Simple
Može se i promeniti redosled (kao u drugoj rečenici gore) i tada prvo pišemo posledicu koja se dešava ako se uslov ispuni.
Osim Present Simple Tense-a, posledica se može izraziti i modalnim glagolom (kao u prvoj rečenici gore – can) ili zapovednim načinom (kao u četvrtoj rečenici – don’t!).
*****
Što se tiče ostalih tipova uslovnih rečenica, vremena se razlikuju pri izražavanju uslova i posledice. Zavise od toga kolike su šanse da se ispuni uslov i dogodi posledica. Što su šanse manje, vremena su “prošlija”.
THE FIRST CONDITIONAL
Prvi kondicional nazivamo REALNI, što znači da se radi o nekoj normalnoj, svakodnevnoj situaciji, gde su šanse da će se uslov ispuniti 50:50. Za razliku od nultog kondicionala, gde govorimo o uopštenim situacijama, ovaj tip rečenica se odnosi na konkretne situacije.If prevodimo sa AKO.
If it stops raining, I will go for a walk.
(Ako stane kiša, ići ću u šetnju.)
If he doesn’t call me, I will call him.
(Ako me ne pozove, pozvaću ja njega.)
She will be late if she doesn’t hurry.
(Zakasniće ako ne požuri.)
My parents will be angry if I come late tonight.
(Roditelji će mi biti ljuti ako zakasnim večeras.)
Kao što vidiš, ne radi se o nekim spektakularnim uslovima, već o običnim svakodnevnim stvarima. Zato je realan. Gradi se na sledeći način:
If Present Simple + will+infinitiv
ili:
Will+infinitiv + if Present Simple
Znači, ne treba da zapamtiš da prvo ide Present Simple, a onda will. Zapamti da uslov (ono što je neposredno posle IF) ide u Present Simple, a posledica (koja može biti i na početku rečenice) u Future Simple (will + infinitiv).
THE SECOND CONDITIONAL
Drugi tip uslovnih rečenica zovemo NEREALNI, a ja ga još zovem šta bi bilo, kad bi bilo…
Uslov nije sasvim nemoguć i neostvariv, ali je otprilike na nivou teorijskih šansi. Ovde je stvarno potreban spektakl da bi se uslov ispunio, a if prevodimo sa KADA BI(H).
If I lived near the sea, I would swim every day.
(Kada bih živela blizu mora, plivala bih svakog dana – ali ne živim.)
If she had more money, she would buy that dress.
(Kada bi imala više para, kupila bi tu haljinu – ali nema dovoljno novca.)
I would stop all wars if I had that power.
(Zaustavila bih sve ratove kada bih imala takvu moć – ali je nemam.)
If I won the lottery, I would make the biggest dog shelter.
(Kada bih osvojila premiju na lotou, napravila bih najveći azil za pse – teško da ću osvojiti premiju.)
Pošto je ovaj tip manje realan od prvog, vremena su se povukla za korak unazad. Umesto Present Simple, sada koristimo Past Simple; umesto will, koristimo would. Kombinacija je sledeća:
If Past Simple + would+infinitive
Ili:
Would+infinitiv + if Past Simple
Ni ovde ne pamtite redosled (jer se može preokrenuti), već da je uslov u Past Simple, a posledica sa would.
- Obrati pažnju na to da se would može skratiti: I’d, He’d. Ovo ‘d se piše isto kao kada skratiš had, ali se had ne može naći na ovom mestu. Ovakvo skraćivanje je karakterističnije za govor, nego za pisanje.
- Obrati pažnju i na to da ako je u uslovu (posle if) glagol to be, za sva lica koristimo oblik were (ne was za 1. i 3. lice jednine!).
NAPOMENA: ovaj tip uslovnih rečnica se koristi i za tzv. “soljenje pameti”, odnosno za rečenice tipa: Da sam ja na tvom mestu…
If I were you, I would tell the truth.
(Da sam ja na tvom mestu, rekla bih istinu.)
If I were you, I wouldn’t wear high heels in the woods.
(Da sam ja na tvom mestu, ne bih nosila visoke štikle u šumi.)
THE THIRD CONDITIONAL
Ovaj tip uslovnih rečenica smatramo NEMOGUĆIM, iz jednostavnog razloga – radi se o situaciji koja je već gotova, već se dogodila, i sada možemo samo da konstatujemo šta bi se dogodilo u slučaju da se neki uslov ispunio u prošlosti (a nije se ispunio).
Sada idemo još jedan korak unazad s vremenima, pa je umesto Past Simple, Past Perfect; umesto would, prelazimo na konstrukciju would have + prošli particip (-ed, ili III kolona).
If prevodimo sa da je (sam, smo…).
If she had studied harder, she would have passed the exam.
(Da je više učila, položila bi ispit – ovo konstatujemo nakon što je pala na ispitu.)
If we had known the film was so bad, we wouldn’t have gone to the cinema.
(Da smo znali da je film toliko loš, ne bismo otišli u bioskop – ali nismo znali, pa smo otišli.)
We would have gone out last evening if we hadn’t been so sleepy.
(Izašli bismo sinoć da nismo bili toliko pospani – ali smo bili pospani i nismo izašli.)
Kombinacija vremena je sledeća:
If Past Perfect + would have infinitiv-ed (III kolona)
Ili:
Would have infinitiv-ed (III kolona) + if Past Perfect
Vodi računa o nepravilnim glagolima – potrebna je treća kolona i u uslovu i u posledici. Vodi računa i o onoj konstrukciji kojom izražavamo posledicu: moraš da napišeš sve tri reči.
VEŽBANJE
